„IMAM(O) SJAJAN TIM!“

Kada su na nedavno održanoj svečanosti povodom školske slave, četiri učenice Hemijsko-tehnološke škole pustile svoje glasove, magija je ispunila zbornicu, a duh i dah prošlih vremena zavladao prostorom i ljudima! Svetosavsku himnu i izvornu srpsku pesmu „Zasp'o mi je dragi“, obučene u vlaške narodne nošnje, izvele su učenice IV-13 odeljenja: Teodora Stanić, Milana Trbulin i Vanja Višnjić, dok je sa njima rame uz rame (iako tri godine mlađa!), svojim moćnim glasom stajala Nevena Jovanović, učenica odeljenja I-11. A negde u pozadini, kao predvodnik i podrška, mentor i prijatelj, bila je Emina Tikvicki, profesorka muzičke umetnosti i glavni „krivac“ za nastup u kojem smo uživali.

 Pripreme su trajale kratko jer zbog aktuelne situacije nemamo dodatne termine za časove pevanja. Ipak, uspeli smo da se spremimo i ja sam prezadovoljna devojkama, pohvaljujem njihov rad i trud. U pitanju je školska aktivnost gde deca učestvuju svojom voljom i onim što znaju da rade. Ipak, naglašavam da imam sjajan tim i zato planiram i učešće na muzičkom takmičenju u oktobru, koje okuplja ansamble koji je se bave tradicionalnim pevanjem  najavljuje profesorka Tikvicki.

Ova mlada, ambiciozna devojka, naslednica je, sada već možemo reći legendarnog profesora Maćaša Murenjija, čiji posao je nastavila, kako u školama gde je radio (osim naše, tu su i Medicinska i Politehnička), tako i kada je čuveni Ženski omladinski hor u pitanju.

 Profesor Maćaš ansambl je osnovao 1983. godine i on ima veliki značaj za naš grad, te bi zaista bilo šteta da jedno takvo ime posle 37 godina aktivnog rada iščezne. Ono što ima neoborivu vrednost jeste šta ovakav ansambl predstavlja za našu sredinu – koliko svojim radom doprinosi tradiciji i čuva baštinu, toliko ostvaruje vaspitne ciljeve i utiče na muzički afinitet omladine , obrazujući buduće slušaoce i ljubitelje kvalitetne muzike različitih stilova – ističe prof. Tikvicki, dodajući da su u Hor dobrodošli svi učenici koji zaista vole da pevaju i ujedno promovišu svoju školu.

A na pravi način školu su promovisale četiri učenice sa početka priče, od kojih su tri budući farmaceutski tehničari, a jedna se opredelila za zaštitu životne sredine. I sve planiraju da se bave poslom za koji se školuju, ne zapostavljajući veliku ljubav – pevanje.

 Čim sam upisala Hemijsko-tehnološku školu, i imala čas sa profesorom Maćašem, praktično sam krenula da pevam, učlanila se u Hor. To je bio prirodni nastavak moje priče iz osnovne škole, gde sam se takođe bavila pevanjem. Probe po sat vremena, dva puta nedeljno, nisu mi bile naporne, naprotiv – bilo je zanimljivo jer smo pevali! Bilo je to nešto novo za mene, lepa avantura, uvek vesela atmosfera. Lep je osećaj pevati sa svima, kada smo na okupu. Poseban moment – zaključuje Teodora Stanić, dodajući da se isto tako posebno oseća i u svojoj školi, svom odeljenju, među “ovim ljudima”.

Milana Trbulin takođe se priseća svojih nastupa u osnovnoj školi, priredbi, svečanosti, trenutaka kada su se pesmom opraštali od “malih” maturanata… Paralelno sa pevanjem, posvećena je i folkloru – od pete godine član je Folklornog ansambla “Sunce”, a kada je upisala srednju školu, postaje članica Ženskog omladinskog hora. Da joj je muzika u genina, potvrđuju i njene reči:

 I moja mama se bavila folklorom, tako da mogu reći da sam krenula njenim stopama. Jako volim i hor i folklor i ne smeta mi što mi zbog toga ostaje manje slobodnog vremena. Folklorne probe su petkom i kada me drugari zovu da im se pridružim, obično preskočim, ali navikli su već, razumeju. Ostatak vremena rezervisan je za školu. Kada sam upisala srednju, mislila sam da se neću snaći sa hemijom, ali naprotiv! Posebno je zanimljivo na vežbama, a ako me pitate šta ću pamtiti, mi, učenici, obično pamtimo profesore (smeh). Pamtiću i druženja, ekskurzije (posebno Italiju), gde smo se svi u odeljenju zbližili, stalno bili zajedno. 

I Milana i Teodora učestvovale su u radu Kampa srpske pravoslavne muzike – Srpski pravoslavni pojci, gde su, kako kažu, puno naučile. Dragoceni časovi nadogradnje – slažu se.
Vanja Višnjić, takođe članica Ženskog omladinskog hora, zaljubljenik u književnost, aktivna je i na drugim poljima. Predsednica Učeničkog parlamenta osvrće se na humanitarne akcije u kojima je škola učestvovala, ponosna je na Svetosavsku nagradu koju je škola dobila, hvali laboratorije, i ponosno dodaje, da je nakon renovinaranja “naša škola najlepša”!
Da li to ili nešto drugo, treće, sada nije ni važno, presudilo je da Nevena Jovanović Hemijsko-tehnološku školu zaokruži kao prvu na listi. I nije se pokajala. Učenica je i Osnovne muzičke škole, gde joj je jedan od profesora – upravo Emina Tikvicki. Iako je tradicionalno pevanje jedan od najtežih smerova, ona se bez dileme opredelila za njega. A tu je i klavir.

 Odmalena sam volela muziku. Pevala po kući, a zatim i upisala školu. Pa pevala u Italijanskom kulturnom centru i to na nekoliko stranih jezika, a sada sam u Ženskom omladinskom horu. Kada pevamo, osećam se bitnom, lepo je kada nešto radimo za svoju školu. A probe nisu obaveza, nego izduvni ventil, uživanje – ozbiljno za svoje godine dodaje mala-velika Nevena, saznajemo i buduća predsednica Učeničkog parlamenta.
I znamo da će ova važna funkcija i ubuduće biti u pravim rukama. Još ako sastanak počne pesmom…

BOLJE PESMA NEGO TIŠINA!

“Pevamo sve – i stare i nove, narodne i etno pesme. Za pevanje u horu treba imati sluha, želju i jednostavno uživati u tome! Nikakav poseban talenat, samo ljubav prema muzici. Mi pevamo i u školi, po hodnicama, i to sve što nam padne na pamet. A imamo i školsko ozvučenje, muziku na odmorima. Bolje nego tišina po hodnicama…”.

Naši partneri