Program zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. gl. RS 88/17, 27/18 – dr. Zakon 10/19 i 6/20) i Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS“, broj 46/2019 i 104/2020) u Hemijsko-tehnološkoj školi je od 14.09.2012. godine oformljen Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.

Članovi tima u školskoj 2024/2025. godini su: 

1.    Matković Nikola, direktor  
2.    Nikoloski Nataša, pomoćnik direktora 
3.    Vojnić P. Jadranka, pomoćnik direktora 
4.    Glogovac Katarina, pomoćnik direktora 
5.    Majda Knežević sekretar škole    
6.    Vanja Mihajlović, pedagog  
7.    Šimonji Gabriela, koordinator  
8.    Dejan Radulović, školski policajac 
9.    Nađ Varjaš Arpad, predsednik Školskog odbora 
10.    Predsednik Saveta roditelja 
11.    Predsednik Učeničkog parlamenta 
12.    Stefanović Gorana, predstavnik odeljenskih starešina prvih razreda 
13.    Momčilović R. Biljana, predstavnik odeljenskih starešina drugih razreda 
14.    Kopunović Damir, predstavnik odeljenskih starešina trećih razreda 
15.    Oluški Karolina, predstavnik odeljenskih starešina četvrtih razreda 
16.    Petrović Dragan, nastavnik računarstva i informatike 
17.    Kosanović Milan 
18.    Fradl Vera 

Tim je izradio Program za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije u Školi koji je sastavni deo Godišnjeg plana rada škole, Školskog programa i Razvojnog plana škole. Plan rada Tima je poseban dokument kojim se svake školske godine planira rad Tima na ostvarenju zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.

Programom zaštite su definisane preventivne aktivnosti, kao i koraci i procedure u postupanju u zaštiti učenika. Takođe je definisano šta se smatra nasiljem, kao i koje sve vrste i oblike obuhvata.
Nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanja zdravlja, razvoja i dostojanstva učenika. 
PODELA NAJČEŠĆIH OBLIKA NASILJA
U tabeli su prikazani nivoi reagovanja i različiti oblici nasilja. U zavisnosti od intenziteta, učestalosti i posledica koje nasilje ostavlja, pojedini oblici se ponavljaju na više različitih nivoa.
PRVI NIVO
Ove oblike nasilja rešava samostalno nastavnik /odeljenjski starešina u okviru savetodavno-vaspitnog rada sa učenicima – pojedincima, grupama i odeljenjem u saradnji sa roditeljima učenika u smislu pojačanog vaspitnog rada.

Fizičko nasilje

Emocionalno /psihičko nasilje

Socijalno nasilje

Seksualno nasilje i zloupotreba

Elektronsko nasilje (zloupotreba informacionih tehnologija)

udaranje čvrga,

guranje,

štipanje,

grebanje,

gađanje,

čupanje,

ujedanje,

saplitanje,

šutiranje,

prljanje,

uništavanje

stvari...

ismejavanje,

omalovažavanje,

ogovaranje,

vređanje,

ruganje,

nazivanje

pogrdnim

imenima,

psovanje,

etiketiranje,

imitiranje,

„prozivanje“...

dobacivanje,

podsmevanje,

ignorisanje,

isključivanje iz

grupe ili

favorizovanje na

osnovu socijalnog

statusa , nacionalnosti,

verske pripadnosti,

nasilno disciplinovanje,

širenje glasina...

dobacivanje,psovanje,

lascivni komentari,

širenje priča,

etiketiranje,

seksualno

dodirivanje,

gestikulacija..

uznemiravajuće

„zivkanje“,

slanje

uznemiravajućih

poruka

SMS-om,

MMS-om,

putem veb-sajta...

Izuzetno , ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice teže, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isti učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, škola interveniše aktivnostima predviđenim za drugi, odnosno treći nivo.
DRUGI NIVO
U rešavanju ovih oblika nasilja, nastavnik /odeljenjski starešina uključuje Tim, pedagoga, psihologa i direktora škole, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. U tabeli su prikazani nivoi reagovanja i različiti oblici nasilja. Ukoliko pojačan vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom.

Fizičko nasilje

Emocionalno /psihičko nasilje

Socijalno nasilje

Seksualno nasilje i zloupotreba

Elektronsko nasilje (zloupotreba informacionih tehnologija)

šamaranje,

udaranje,

gaženje,

cepanje odela,

„šutke“,

zatvaranje,

pljuvanje,

otimanje i

uništavanje

imovine,

izmicanje

stolice,

čupanje za

uši i kosu...

ucenjivanje,

pretnje,

nepravedno

kažnjavanje,

zabrana

komuniciranja,

isključivanje,

odbacivanje,

manipulisanje...

spletkarenje,

ignorisanje,

neuključivanje,

neprihvatanje

manipulisanje,

eksploatacija,

nacionalizam...

seksualno

dodirivanje,

pokazivanje

pornografskog

materijala,

pokazivanje intimnih

delova tela,

svlačenje...

oglasi, klipovi,

blogovi,

zloupotreba

foruma i četovanja,

snimanje kamerom

pojedinaca protiv

njihove volje,

snimanje kamerom

nasilnih scena,

distribuiranje

snimaka i slika..
TREĆI NIVO
Ako učenici čine ili trpe neki od sledećih oblika nasilja aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno uključivanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi, odnosno aktiviranje spoljašnje zaštitne mreže. Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu učenika, tj. Može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obaveštava CSR, odnosno policiju ili javnog tužilaca. Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupaka i izricanje mere, u skladu sa zakonom.

Fizičko nasilje

Emocionalno /psihičko nasilje

Socijalno nasilje

Seksualno nasilje i zloupotreba

Elektronsko nasilje (zloupotreba informacionih tehnologija)

tuča,

davljenje,

bacanje,

prouzrokovanje

opekotina,

uskraćivanje

hrane i sna,

izlaganje niskim

temperaturama,

napad oružjem...

zastrašivanje

ucenjivanje,

reketiranje,

ograničavanje

kretanja,

navođenje na

korišćenje

psihoaktivnih

supstanci,

uključivanje

u sekte,

zanemarivanje...

pretnje,

izolacija,

odbacivanje,

teror grupe nad

pojedincem/

grupom , diskriminacija,

organizovanje zatvorenih

grupa (klanova),

nacionalizam , rasizam...

zavođenje od strane

odraslih,

podvođenje,

zloupotreba položaja,

navođenje,

iznuđivanje i prinuda na seksualni čin,

silovanje , incest...

snimanje nasilnih

scena,

distribuiranje

snimaka i slika,

dečija pornografija...

Osim gore navedenih oblika, nasilje i zlostavljanje prepoznaje se i kroz: zloupotrebu učenika, nasilni ekstremizam, trgovinu ljudima, eksploataciju deteta i učenika i dr.

OSNOVNI PRINCIPI I CILJEVI PROGRAMA SU:
  • Prevencija nasilja i stvaranje bezbedne sredine za život i rad učenika;
  • Intervencija u situacijama kada se javlja nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u Školi.
Okvir za delovanje je u skladu sa osnovnim principima, koji su definisani u Posebnom protokolu i to:
  • Pravo na život, opstanak i razvoj
  • Najbolji interest učenika
  • Nediskriminacija
  • Učešće učenika
Program zaštite učenika od nasilja ima kao opšti cilj unapređivanje kvaliteta života učenika u školi primenom mera prevencije, radi stvaranja bezbedne sredine, i mera intervencije u situacijama kada se javlja nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika.
PROCEDURE U SITUACIJAMA NASILJA
PROCENA BEZBEDNOSTI
U školi i oko škole nisu identifikovana posebno rizična mesta. Učestalost nasilja najveća je tamo gde učenici i provode najveći deo radnog dana (učionice, hodnici, školsko dvorište). 
PROCEDURA U INTERVENCIJI
Bliže objašnjenje procedure intervencije prema redosledu postupaka prilikom pojave nasilja u školi, iz ugla uloga i odgovornosti: Procedure u intervenciji su različite s obzirom na tri situacije – da li se nasilje javlja među decom, od strane odraslog u školi ili od strane odraslog van škole.
Koraci u intervenciji su sledeći:
  1. Saznanje o nasilju ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja odvija se neposrednim uvidom da je nasilje u toku ili posredno, prepoznavanjem spoljašnjih znakova ili poveravanjem samog deteta ili treće osobe.
  2. Prva reakcija treba da bude zaustavljanje nasilja, koja je obaveza svih zaposlenih u školi, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i dežurnog nastavnika da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć
  3. Obaveštavanje roditelja, nadležne osobe: dežurnog nastavnika, članove Tima, direktora ili pomoćnika, odelj.starešinu, stručnu službu, a koji će dalje proceniti da li treba pozvati MUP ili zdravstvenu službu. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu učenika, škola odmah obaveštava CSR.
  4. Konsultacije u ustanovi se vrši radi: razjašnjavanja okolsnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera, aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog i efikasnog postupanja. U konsultacije u ustanovi uključuju se: odeljenjski starešina, dežurni nastavnik, psiholog, pedagog, tim za zaštitu, direktor, učenički parlament, odnosno u odreženim slučajevima nadležnu školsku upravu, CSR, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu.
  5. Mere aktivnosti: preduzimaju se za sve nivoe nasilja i zlostavljanja. Operativni plan zaštite sačinjava se za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za svakog učenika – učesnike nasilja i zlostavljanja (one koje trpe, koji čine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja). Plan zaštite zavisi od:vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i slično. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakterisitika učenika, potreba za podrškom i uz učešće učenika i roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni organ CSR. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz učešće učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima. Kada tim za zaštitu proceni da postoji potreba da se, osim pojačanog vaspitnog rada, koji u intenzitetu odgovara potrebama učenika, prilagodi i obrazovni rad, predložiće timu za pružanje dodatne podrške učenicima pripremu IOP-a. Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor škole podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata. Procena nivoa nasilja u roku od 24 sata utvrđuje se na sastanku tima za zaštitu.. Ukoliko učenici borave u domu, obaveštava se i odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu proceni da time može da bude ugrožen najbolji interes učenika, o čemu obaveštava policiju ili nadležnog javnog tužioca i nadležni CSR. Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor učesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom slučaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja. Ustanova je dužna da o komunikaciji sa medijima odmah obavesti nadležnu školsku upravu i službu nadležnu za odnose sa javnošću Ministarstva. Direktor škole je prekršajno odgovoran ukoliko odmah po saznanju ne prijavi nasilje u porodici ili neposredno opasnost od nasilja, ometa prijavljivanje ili ne reaguje na njega.
  6. Praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti vrši ustanova radi provere uspešnosti, daljeg planiranja zaštite i drugih aktivnosti ustanove, vodeći računa o integraciji svih aktera u zajednicu i uspostavljanju odnosa saradnje i tolerancije.
SPOLJAŠNJA ZAŠTITNA MREŽA

Spoljašnju zaštitnu mrežu čine sledeće institucije:

  1. Centar za socijalni rad
  2. MUP
  3. Dom zdravlja
  4. Kulturne institucije
  5. Lokalna samouprava
  6. Sportski klubovi

Cilj saradnje: stručna pomoć i saradnja u rešavanju problema i zadovoljavanje kulturnih i sportskih potreba učenika.

UNUTRAŠNJA ZAŠTITNA MREŽA
Unutrašnju zaštitnu mrežu čine svi zaposleni i učenici škole. Škola je propisala uloge i odgovornosti zaposlenih i učenika u školi (ko šta radi kada postoji sumnja na nasilje ili se nasilje dogodi).
DEŽURNI NASTAVNIK
  • dežura u skladu sa rasporedom;
  • uočava i prijavljuje slučaj;
  • pokreće proces zaštite deteta (reaguje odmah u slučaju nasilnog ponašanja, koristeći neku od strategija;
  • obaveštava odeljenjskog starešinu o slučaju;
  • evidentira slučaj u knjigu dežurstava;
  • sarađuje sa Timom za zaštitu dece od nasilja.
ODELJENJSKI STAREŠINA
  • uočava slučajeve nasilnog ponašanja i reaguje odmah;
  • učestvuje u procesu zaštite dece;
  • razgovara sa učesnicima nasilja;
  • informiše roditelje i sarađuje sa njima;
  • po potrebi, sarađuje sa Timom za zaštitu dece od nasilja;
  • prati efekte preduzetih mera;
  • evidentira slučaj i vodi dokumentaciju;
  • po potrebi, komunicira sa relevantnim ustanovama.
TIM , PSIHOLOG, PEDAGOG
  • uočava slučajeve nasilnog ponašanja;
  • pokreće proces zaštite deteta, reaguje odmah;
  • obaveštava odeljenjskog starešinu i sarađuje sa njim;
  • po potrebi, razgovara sa roditeljima;
  • pruža pomoć i podršku deci/učenicima, nastavnicima;
  • razmatra slučaj (2. i 3. nivo) i osmišljava mere zaštite;
  • obavlja konsultacije, predlaže zaštitne mere, prati efekte predizetih mera;
  • po potrebi, sarađuje sa drugim ustanovama;
  • evidentira slučaj.
POMOĆNO -TEHNIČKO OSOBLJE
  • dežura po rasporedu;
  • prekida nasilje;
  • uočava i prijavljuje slučajeve nasilnog ponašanja.
UČENICI
  • uočavaju slučajeve nasilnog ponašanja;
  • traže pomoć odraslih;
  • prijavljuju odeljenjskom starešini za teže slučajeve konsultuju članove školskog Tima;
  • učestvuju u merama zaštite

Škola poseduje VIDEO NADZOR na hodnicima, u dvorištu i u Učeničkom klubu i od maja 2016. godine ŠKOLSKI POLICAJAC dežura unutar ustanove.

EVIDENCIJA I NAČINI PRAĆENJA SLUČAJEVA NASILJA
Svaki akt nasilja evidentira se kod odeljenjskih starešina u posebnim fasciklama, u pedagoškim dnevnicima. Analiza beležaka vrši se periodično (kvartalno) na nivou tima, odeljenjskog i nastavničkog veća i pedagoškog kolegijuma. Periodična analiza služi za planiranje preventivnih aktivnosti sa odeljenjem, a Timu škole za unapređenje programa zaštite dece od nasilja. Evidencija u sučajevima nasilja vodi nastavnik, a Tim ukoliko se uključuje u intervenisanje. Analizirane ukupne podatke (broj, oblik nasilnog ponašanja i preduzete mere) dostavlja se stručnoj službi, timu i direktoru ustanove koristeći obrasce iz Priručnika za primenu posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
PROCENJIVANJE EFEKATA PREVENCIJE/INTERVENCIJE
Na osnovu evidencije koje vode odeljenske starešine i Tim praćenje efekata će ivršit pedagoška-psihološka služba škole preko sledećih indikatora: broja i nivoa oblika nasilnog ponašanja broj slučajeva nasilnog ponašanja sa pozitivnim efektima u odnosu na ukupan broj prijavnjenih u toku školske godine odnos prijavljenih oblika nasilnog ponašanja tekuće i prethodne školske godine odnos broja slučajeva nasilnog ponašanja sa pozitivnim efektima tekuće i prethodne školske godine analiza upitnika provedenog među učenicima o stepenu bezbednosti u škol