Arhiva

DA LI JE U NEMAČKOJ VOĆE SLAĐE?

Radivoj Uvalić, odlični učenik IV-1 odeljenja Hemijsko-tehnološke škole (smer – prehrambeni tehničar), proveo je nedelju dana u Nemačkoj, u okviru studijskog putovanja u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Period od 17. do 23. septembra bio je po mnogo čemu poseban. Pun utisaka i ne krijući oduševljenje viđenim i naučenim, Radivoj priča:

- Kada mi je škola prosledila poziv za ovo „poljoprivredno putovanje", odmah sam pristao! U Nemačku je posredstvom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu iz Novog Sada otputovala grupa učenika iz nekoliko mesta u Vojvodini (Novi Sad, Subotica, Vršac, Ruma, Crvenka...). Uslov je bio da si učenik četvrtog razreda, smera – prehrambeni ili poljoprivredni tehničar ili veterinar, što znači da su u opticaju bile hemijske i poljoprivredne škole. Sve nam je bilo plaćeno: put, smeštaj i hrana.

Učenike iz Srbije domaćini su smestili u učenički dom pored škole u mestu (selu) Kupfercel. Svakoga dana imali su drugi program:

- Išli smo po farmama, posećivali silose, fabrike i voćnjake, slušali predavanja na poljoprivrednoj školi i fakultetu, upoznavali se sa svim elementima vezanim za poljoprivredu. Poseban utisak ostavila je poseta čuvenoj fabrici „Džon Dir", lepote grada Štutgarta i način na koji Nemci prilaze poslu – ističe Radivoj, i dodaje:

- Za razliku od uslova koji vladaju kod nas, tamo je sve modernizovano, počev od samih škola. U školama đaci imaju na raspolaganju kuhinju gde sami spremaju jela. Užinu im ne prodaju „tetkice", već je kupuju preko – aparata. Dominantna je praksa nad teorijom – ako si učenik poljoprivredne škole, voziš traktor, isprobavaš sve mašine i mehanizaciju - dok si još u školi! Oduševilo me je što u školi koju smo imali prilike da vidimo uopšte ne postoji klasično grejanje, već je greju sami – učenici! To je oblik pasivnog grejanja, koji podrazumeva preradu toplote koju proizvodi ljudsko telo. Temperatura u učionicama je konstantna – 23 stepena, jedino kada je napolju baš „debeli" minus, postoji dogrevanje. Što se samih učionica tiče, one su slične našima, samo modernije opremljene.

A kada su iz učionica zakoračili u polje, utisak nije bio ništa lošiji:

- Poljoprivrednici su dolazili po nas i pokazivali nam svoja imanja. Ako su u pitanju voćnjaci, važno im je da sve bude organsko, da nema prskanja. Osim toga, ceni se „ručni rad" u smislu ručnog kopanja, sa što manjom upotrebom mašina. Takvi proizvodi postižu veću cenu. Probao sam to voće i po meni ukus je isti, ali se sigurno nešto razlikuje... Svaka farma koju smo posetili, radi po najvišim standardima i sigurno vredi milione! Na primer, na farmi svinja sve je uređeno po propisima, a posebno mi je zanimljiv „reklamni" deo gde onaj ko poseti farmu i hoće da kupi svinju, ulazi u poseban međuprostor gde može na licu mesta da se uveri kako se svinje hrane, kako ih čuvaju i slično. Ovakav „izlog" za životinje postoji i na farmi kokošaka koju smo posetili, gde su kokoške napolju, u velikom kavezu (nisu zatvorene), dok u kokošinjcima postoji traka gde koke nesu jaja, a već u prostoriji pored, ta jaja se pakuju u kutije i plasiraju na tržište. Kada je hladno, kokoške su napolju pod „balonom", gde takođe mogu da čeprkaju po travi – nisu zatvorene. Zanimljivo je da kada se na tom mestu, pod balonom, trava proredi, i balon i kokoške se sele na drugo mesto, pod novom travom. I to što ovo sve kupac može da vidi, jako je važno. Reklama i kvalitet podjednako su im važni! – zaključuje Radivoj, dodajući da su se iznenadili i prilikom posete farmi krava: „Svaka krava ima svoju ogrlicu po kojoj ljudi tačno znaju kada je toj kravi potrebno dati hranu, kada je bolesna i slično. Kravlji izmet se ne baca, već se od silaže proizvodi bio-gorivo".

Zanimljivo je i poređenje cena mleka i mlečnih proizvoda u Nemačkoj i kod nas. Ne ulazeći ovaj put u to gde su i koliko puta veće plate (odgovor je ionako poznat), zanimalo nas je gde su cene pomenutih proizvoda – više:

- Prilikom posete fabrici sira, saznali smo da se litra mleka u Nemačkoj ceni oko 30 do 35 centi, što je jeftinije nego kod na. Prevedeno u dinare, litra mleka prilikom otkupa košta oko 40 dinara, dok se cena u prodavnicama kreće između 60 i 70 dinara. Ipak, obilazeći rasadnike u kojima se uzgajaju krastavci, paprika..., rekli su nam da cena kilograma paprike iznosi oko 7 evra, što je skuplje (kod nas je oko 50 dinara). U razgovoru sa ljudima koji rade na farmama i u fabrikama koje smo posetili, saznali smo da najmanja satnica iznosi 8,5 evra što je, kako kažu, „dovoljno da se živi normalno". Plata traktoriste je od 8 do 10 evra po satu i to je super plata i za Nemca!

Nakon ovog zaključka pitanje koje se prosto nameće, glasi – da li si poželeo da živiš i radiš u Nemačkoj? A odgovor je:

- Jako mi se dopalo sve što sam video i voleo bih da odem, ali studiranje je jako skupo – godina je oko 10.000 evra. Nikad se ne zna! Moj plan je da studiram u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu, smer – voćarstvo, a posle studija sve je moguće, pa i da odem u Nemačku. Treba da budemo svesni da su tamo cene zemljišta mnogo više i da nije lako postati „sam svoj gazda". Primera radi, hektar najkvalitetnijeg zemljišta košta i do 150.000 evra, dok se ona lošija zemlja može kupiti i za 35.000 evra.

I za kraj, da rešimo misteriju – da li je sve u novcu?

- Ako ništa drugo, stekli smo utisak da su Nemci vredniji, a da imaju i više novca, to je očigledno. Naravno da je sve lakše uz novac, pa i obrađivati zemlju i uzgajati stoku.

Odlazak srednjoškolaca iz Srbije realizovan je u okviru saradnje Pokrajine Vojvodine sa regijom Baden-Vitemberg. Po rečima Radivoja Uvalića, Nemcima je čast da sarađuju sa Vojvodinom i to ne kriju, a osim studijskih putovanja, saradnja se realizuje i na konkretnom planu, u smislu razmene radne snage, plasiranja proizvoda na tršište i slično.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

{besps}aktuelnosti/2016-2017/u-nemackoj/|align=1{/besps}