Arhiva

„DELFIN“ U ŠKOLSKOJ KLUPI!

Da li se i u školi snalazi „kao riba u vodi“ reći će profesori, ali voda je definitivno njegov element! On je Aleksandar Horvacki, učenik II-11 odeljenja Hemijsko-tehnološke škole, član vaterpolo tima „Spartak Prozivka“, koji zauzima prvo mesto u prvoj B ligi. Osim što kao deo tima zauzima najvišu poziciju na tabeli, Aleksandar se nedavno okitio još jednom titulom, kada je 12. novembra, nakon utakmice odigrane protiv zrenjaninskog „Proletera“, proglašen za najboljeg strelca - sa postignutih šest golova! Da li treba i napominjati da je ovom prilikom „Spartak“ izvojevao još jednu pobedu...

- Vaterpolom se bavim punih deset godina. Već sa pet godina krenuo sam u školu plivanja, sa šest sam pohađao školu vaterpola, da bih sa sedam ušao u takmičarsku ekipu i počeo da igram utakmice. Trenutno sam jedan od najmlađih članova najboljeg vaterpolo tima u Subotici – priča Aleksandar, dodajući da je prvi kontakt sa bazenom (za koji će se kasnije ispostaviti da je veoma značajan) ostvario posredstvom majke koja ga je upisala iz jednostavnog razloga – kako bi naučio da pliva!

Kasnije je trener prepoznao talenat, shvatio da „ovaj dečak može i nešto više“ i Aleksandrovim roditeljima predložio da sina upišu u školu vaterpola. Nisu pogrešili:

- Danas je vaterpolo sastavni deo mog života. I kada nisu utamice, tu su treninzi – tri dana u nedelji treniram dva puta dnevno, plus subotom, a tu je i odlazak na bazen u večernjim satima. U proseku imam deset treninga nedeljno. Kako izgledaju treninzi? Prvo imamo takozvani suvi trening koji traje kao školski čas – 45 minuta. Zatim oko sat i po provodimo u vodi. Teško je uskladiti školu sa obavezama oko sporta. Imam mnogo izostanaka, prvenstveno zbog utakmica, i nije uvek lako nadoknaditi gradivo, ali nailazim na razumevanje profesora, kao i stručne službe, direktora – otkriva Aleksandar.

A da mu razumevanja ne manjka ni kod kuće, u porodici, potvrđuje činjenica da su roditelji uvek na tribinama kada sin igra. I ne samo oni:

- I baka i deda dolaze da me vide! Roditelji me maksimalno podržavaju, obezbeđuju mi se sve što je potrebno, velika su mi podrška i kod kuće i na utakmici. Evo, za nekoliko dana, tačnije 10. decembra, igramo utakmicu protiv „Bečeja“ i oni će ići sa mnom, a nedavno su me bodrili i u Banjaluci – ističe naš sagovornik, dodajući da je lep osećaj kada se igra pred punim tribinama, kada igrači osećaju podršku publike.

Kao budući tehničar za zaštitu životne sredine, Aleksandar je svestan odgovornosti koju čovek ima prema prirodi:

- Kada sam odlučivao koju srednju školu da upišem, malo sam istraživao i naišao na podatke o ovom smeru koji je bio nov. Dopalo mi se to što sam pročitao. Svestan sam toga koliko je planeta zagađena i znam da puno treba uraditi po tom pitanju. Zato se nisam pokajao što sam se opredelio za ovaj smer.

Ipak, sebe prvenstveno vidi u sportu, na fakultetu u Novom Sadu ili Beogradu. Ukoliko bi dobio ponudu za igru u inostranstvu, ne bi je odbio. U bližoj (ili nešto daljoj) budućnosti Aleksandar bi voleo da se nađe u A selekciji kao reprezentativac (iako je već sada deo reprezentacije koju čine vaterpolisti rođeni 2000. godine). Uzor mu je Duško Pjetlović, naš poznati vaterpolista koji, poput Aleksandra, igra poziciju centra. Naše „zlatne“ vaterpoliste rado gleda i uživo, pa je kao vatreni navijač bodrio „delfine“ na utamicama Evropskog prvenstva u Mađarskoj i u Beogradu. „Bilo bi jako lepo da im se jednoga dana priključim...“ – zaključuje Aleksandar.