Sve aktuelnosti

EGIPATSKE KUCE U SIGURNIM RUKAMA

Učenik odeljenja IV-3 Hemijsko-tehnološke škole Mihael Tompa period od 1. januara do 13. februara proveo je na stručnoj praksi - u Egiptu. Upoznavši se sa internacionalnom organizacijom AIESEC na jednom od časova građanskog vaspitanja, u okviru kog su predavanje održali volonteri ove organizacije, saznao je da postoji mogućnost da jedno vreme provede u inostranstvu, na stručnom usavršavanju. Uz odobrenje roditelja izabrao je – zemlju faraona.

• Osim Egipta, u ponudi su bile Šri Lanka i Grčka. Troškove prevoza i takse pokrivao sam sam, dok je AIESEC obezbedio smeštaj. Moj cilj je bio da radim sa životinjama, da unapredim znanje koje sam stekao u srednjoj školi – kao prva  generacija veterinarskih tehničara. Izabrao sam Egipat jer su nudili dobru praksu, rad u ambulantama. Iako su moji roditelji već bili u Egiptu, bio je ovo moj prvi susret sa ovom dalekom zemljom.

Mihael je u Kairo otputovao, ne samo kao jedini Subotičanin, već i kao jedini učenik iz Srbije!

• Ovi programi namenjeni su punoletnim učenicima i, naravno, studentima. Iako nisam bio ni sa kim iz svoje zemlje (poslednje dve nedelje kao cimere imao mladiće iz Turske sa kojima sam se upoznao), nisam se osećao usamljenim - bile su tu druge stvari da mi zaokupe pažnju – pre svega zaduženja. Moj posao bio je vezan za pansion za pse, gde su Egipćani ostavljali svoje ljubimce na dan-dva, ali i znatno duže (recimo kada su odlazili na odmor). Zadatak je bio da vodim brigu o psima, šetam ih, proveravam, kupam pre nego što gazde dođu po njih. Iako nisam radio u ambulati (zbog nedostatka kvalifikacija), bilo je situacija kada sam morao da primenim stečeno znanje – u jednom incidentu iskoristio sam znanja veterinarskog tehničara, konkretno ono što smo učili kod profesora Jovice Marcikića na časovima hirurgije. U pitanju je prva pomoć i kako je pružiti. Dva psa su se potukla i jedan je bio životno ugrožen, imao ugriz na vratu. Do dolaska veterinara sanirao sam ranu...

Hemijsko-tehnološka škola je, ističe, ispunila njegova očekivanja.

• Zadovoljan sam nastavom i praksom, posebno kod profesora Milana Kosanovića. Praksa u privatnim ambulantama izuzetno je dragocena – puno sam naučio, stekao radne navike. Ovaj profil bio je prva želja na mojoj listi pri izboru srednje škole. U porodici nemam nikoga ko se bavi veterinom, ali kada su u osmom razredu na čas došli nastavnici i učenici Hemijsko-tehnološke škole, prezentujući smerove i podelivši nam flajere na kojima je pisalo da upisuju prvu generaciju veterinarskih tehničara, pomislio sam – to bih mogao da budem ja! Tu ideju posle sam i realizovao i nisam se pokajao. U planu je upis na Veterinarski fakultet u Beogradu i želja da se ovim poslom bavim celog života.

A Egipat? Novo iskustvo i novi vidici.

• Najteže mi je bilo da se snađem za prevoz! Putovao sam metroom, ali, na primer, do piramida vozi samo autobus. Nije bilo lako. Posetio sam i čuveni Egipatski muzej u Kairu, uživao u večernjim šetnjama – tamo grad živi noću...