Arhiva

MIRIS HLEBA I PRVE ZARADE

Da pekara Hemijsko-tehnološke škole po opremljenosti ne zaostaje ni za jednom privatnom pekarom u gradu, dokaz je i najnovija etažna peć sa fermentacionom komorom, donacija Nacionalnog saveta Mađara, u vrednosti od 6.000 evra. Osim toga, školska pekara u novoj školskoj godini osvanula je i sa novom kuhinjom – vrednim poklonom koji je takođe obezbedio Nacionalni savet Mađara. „Naša pekara je sigurno jedna od najopremljenijih na nivou Srbije. Vrednost opreme u celoj pekari iznosi oko 30.000 evra” – naglašava direktor škole Nikola Matković.

Da su više nego zadovoljni uslovima rada, tačnije prakse, dokazuju i reči učenika, budućih pekara:

- U pekari učimo kako da pravimo burek, picu, pecivo... Učimo o mašinama, o vrstama peći... Sada smo dobili i novu peć koja i dole i gore ima komore za pečenje, a možemo da podesimo i tajmer, temperaturu, svetlo, paru... Iako možda danas nije među omiljenim zanimanjima, smatram da je biti pekar – prednost jer nakon škole možemo odmah da se zaposlimo i počnemo da zarađujemo za sebe, što nam je cilj – otkriva Kristijan Kadar, učenik II-5 odeljenja Hemijsko-tehnološke škole.

Da ovo časno zanimanje nije strano ni devojkama, dokaz je Ines Jelaš, takođe učenica II-5 odeljenja, koja je nakon kraćeg perioda “lutanja” sebe pronašla u – pekarstvu:

- Moj cilj je prvo se zaposliti! A ako znaš ovaj posao, nikada se ne može desiti da nemaš posao! Pekara uvek treba, a možemo otvoriti i privatnu pekaru. Osim o načinu pravljenja peciva, u školi nas uče i o mašinama, da bismo ih znali ispravno koristiti. Posebno od ove školske godine školska pekara je dobro opremljena, u njoj može dosta da se uradi. Savremena je i moderna, nije tipično “školska”. Sa novom peći, pečenje ide mnogo brže. Ali najlepše mi je u školskoj kuhinji! Prostorija je lepa, svetla, nameštaj je nov. Imamo više ormara za posuđe, tacne, čaše... sve što “domaćici” treba.

Danas odličan đak, sutra sjajan radnik – to bi bila najbolja definicija vrednog Dragomira Barakovića, učenika II-5 odeljenja, koji sanja o tome da jednog dana otvori sopstvenu pekaru. Možda san i nije toliko daleko od svarnosti ako se u obzir uzme činjenica da iza sebe već ima zavidno iskustvo u ovoj oblasti. Veći deo stekao je u školi, ali ni posao u privatnim pekarama mu nije stran:

- Kada sam upisao ovu školu, nisam imao nikakvo iskustvo, a sada imam. Naučio sam da radim na svim mašinama u školskoj pekari, odlazili smo na blok-nastavu u “Fidelinku”, radio sam i privatno... Priznajem da je školska pekara lepo opremljena – ništa ne bih dodao, svega ima! Nova oprema nam pomaže, pečenje ide brže, možete staviti više tepsija odjednom, sve se brže uradi!

Za razliku od svojih vršanjaka u nekim drugim odeljenjima i nekim drugim školama, učenici koji se opredele za (izuzetno tražena) zanimanja pekar – mesar, uglavnom razmišljaju o zaposlenju odmah nakon srednje škole. Tri godine, koliko provedu u školskoj klupi i na časovima praktične nastave, sasvim je dovoljno da steknu znanja i veštine koje će ih kvalifikovati za ove, možda ne lake, ali uvek aktuelne poslove. A zaraditi svoj dinar u tim mladim godinama, svakako je za – poštovanje. I divljenje.

{besps}aktuelnosti/2017-2018/miris-hleba/|align=1{/besps}