Sve aktuelnosti

MUZIKA DIŠE KROZ DUŠU, A NE KROZ SKALE!

Petominutni odmor u Hemijsko-tehnološkoj školi. Kroz otvorena vrata biblioteke dopiru zvuci klavira... Učenici prolaze, osluškuju, uđu, uživaju. „Krivac“ sedi za klavirom, prsti lete po dirkama... Jovane, nismo znali da tako lepo sviraš! – oduševljeni smo. A Jovan Radišić, učenik odeljenja IV-11 (budući tehničar za zaštitu životne sredine), stidljivo otkriva:

• Klavir sviram od malih nogu. Sestra je svirala u Muzičkoj školi, nešto znanja sam pokupio od nje, a nešto sam savladao. Ne mogu reći da sam sjajan, ali vremenom sam naučio. I kod kuće imam klavir, akustičnu gitaru, milion instrumenata! Svakog meseca kupim nešto novo.

Da iver ne pada daleko od klade i da je krenuo stopama roditelja, dokazuje i činjenica da je i Jovanov otac muzički nadaren, a sestra je tekstopisac.

• Dolazim iz umetničke porodice. Moj otac je bio pevač, bavio se pevanjem, od njega sam i pokupio sve to. I majka zna da peva, ali ona je više okrenuta jezicima – priča turski i grčki. Zanimljivo da engleski ne govori, ali razume. Što se engleskog tiče, ja je učim...

Jovan je član novosadskog rok benda koji za sada više nastupa pred poznatom publikom (prijateljima), a u planu su i javni nastupi.

• Volim rok, ali i Šopena, Betovena. Trudim se da budem i teorijski potkovan, poznajem puno ljudi koji su završili Muzičku školu, pa mi i oni prenose znanje. Ipak, smatram da za muziku teorija nije presudna. Muzika je stvar koja treba da se proživi kroz dušu, a ne kroz skale!

Iako bi u budućnosti voleo da se ozbiljnije posveti muzici, kaže da za sada nema prostora za to. U školi je vrlo dobar đak, a smer koji završava i škola koju je upisao, bila je njegova prva želja. Omiljeni predmeti – istorija i srpski.

• Voleo bih da upišem psihologiju, mislim da imam dara za to. I kada neko u društvu ima neki problem, vole da mi se ispovedaju – mlađima iz društva dođem kao tata!

Osim što je talentovan za muziku, Jovan poseduje još jedan kvalitet – vredan je. Već neko vreme zaposlen je u „Bosu“, gde radi vikendom, kada nema škole. Pranje posuđa, spremanje... ništa mu nije strano! Sledeći stepenik je posao konobara.

• Nedeljom dođem kući u četiri ujutru pa hajd' u školu! Da li je teško? Nije. Na sve se čovek vremenom navikne. Možda sam malo pospan na časovima...