Arhiva

NISAM KUPILA, SAŠILA SAM!

„Da li se nešto promenilo? Jeste, na bolje!" – uglas odgovaraju bivše učenice Hemijsko-tehnološke škole Andrea Šafer i Neda Bilbija, na pitanje da li je škola u koju su nakon tri godine ponovo kročile – ostala ista. Ove talentovane i vredne devojke, koje su završile četvorogodišnji smer: tehničar - modelar odeće, u junu će diplomirati na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment u Beogradu, koju su upisale nakon završene srednje škole.

Osim što su pripadale poslednjoj generaciji kojoj je odeljenjski starešina bio sadašnji direktor Nikola Matković (za kojeg imaju samo reči hvale!), naše sagovornice srednju školu pamtiće i po: „Sendviču iz školske kantine!" – kao iz topa odgovara Andrea, dodajući da je taj sendvič baš volela. A tu su, naravno, i „ozbiljnije" stvari:

- Kada sam razmišljala o upisu u srednju školu, modelar odeće bio je moja prva želja. Sećam se prvog susreta sa školom, drugovima iz odeljenja, profesorima... Sve je bilo novo i zanimljivo! Što sam dublje zalazila u materiju, više sam se oduševljavala, posebno kada je na red došla praksa. Pamtiću „Legend" i časove praktične nastave. Fascinirala me je mašinerija koja se bavi tekstilom, nisam znala da je to toliko detaljan posao! Prvo smo crtali, pravili krojeve pa šili sami. Nisam zamišljala da ću ja to ikada moći da postignem, da sašijem odevne predmete tako da izgledaju kao da sam ih kupila u prodavnici!

Sa njom se slaže i njena dobra drugarica iz škole, sada i cimerka, koleginica sa studija Neda Bilbija, koja dodaje da joj je bilo zanimljivo sve sa čim se upravo u srednjoj školi prvi put susrela:

- Počela sam da radim nešto što pre nikada u životu nisam radila – sekla papir i pravila krojeve, šila... ja koja nikada nisam sela za mašinu! Konstruisala sam, i svoje konstrukcije pretakala u odeću koju sam nosila i ja i drugi. Začudilo me je kada sam prvi put ušla u tekstilnu fabriku i videla koliko aparata postoji za pojedine faze izrade odevnog predmeta, za nešto što sam do tada mislila da se radi ručno, kao, na primer, za džepove. Mi smo u školi sve to naučili sami da pravimo.

Nakon što su u srednjoj školi stekle prva znanja iz oblasti tekstilstva, prve navike, iskusile prvi dodir sa mašinom, usledio je nastavak školovanja na fakultetu, ali i promena:

- U srednjoj školi smo se bazirali na dizajnu, konstrukciji, šivenju, a na fakultetu imamo samo konstrukciju. To je oblast u kojoj smo napredovale, ali je osnova koju smo stekle jako važna. Sada razumemo zašto su nas u srednjoj školi „terali" da radimo više, da naučimo više. Dobile smo jako dobru podlogu! U srednjoj školi smo same šile, same parale, same cepale, ulazile u sve detalje, dok je na fakultetu sve „industrijsko", nismo toliko samostalne. Na fakultetu nema dizajna i šivenja, a ovo drugo nam posebno nedostaje – iskrene su naše sagovornice.

Ipak, šivenje im uskoro neće nedostajati jer su na samom kraju studija – u pitanju je šesti semestar koji se završava u junu, nakon čega sledi diplomski ispit i kraj studija! Šta posle?

- Čeka me posao u privatnoj porodičnoj firmi. Moja mama je krojač, bavi se šivenjem po meri, popravkama, prepravkama i prodajom materijala. Ponosna je na mene i jedva čeka pomoć – otkriva Andrea, dodajući da je ona verovatno jedna od retkih koja je u studije u Beograd otišla sa namerom da se u Suboticu vrati:

- Nisam dozvolila Beogradu da me „pojede"! Naravno da će mi biti teško da se rastanem od grada i cimerke, ipak tri godine nije kratak period, ali tu, u Subotici, mi je sve!

Za razliku od prijateljice, Neda planira da posao (po)traži u Beogradu ili Novom Sadu, a ni odlazak u inostranstvo nije „nemoguća misija". Želja joj je da stekne iskustvo, da se zaposli u struci i proširi znanje. Na tom putu srednja škola odigrala je izuzetno značajnu ulogu.

- Čule smo mnogo toga lepog o našoj bivšoj školi, upoznate smo sa projektima koji je čekaju, poput rekonstrukcije fasade, i drago nam je zbog toga. Oseća se neki novi duh! – zaključuju naše sagovornice.

Na pitanje šta su poslednje sebi sašile (a to mogu jedino kada dođu kući, na odmor), Neda odgovara da je u pitanju kombinezon za svadbu, a Andrea – belu košulju. Ideje pronalaze u modnim časopisima, na internetu televiziji..., i osećaju veliko zadovoljstvo kada na pitanje „Gde si to kupila?", odgovore: „Sama sam sašila!".

Devojke, srećno!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 {besps}aktuelnosti/2016-2017/nisam-kupila/|align=1{/besps}