Sve aktuelnosti
POEZIJA – POKLON ZA DAN ZALJUBLJENIH
POEZIJA – POKLON ZA DAN ZALJUBLJENIH
Danas je 14. februar, Dan svetog Valentina, poznat kao Dan zaljubljenih – povod da voljenoj osobi poklonite nešto što će je obradovati. Zašto to ne bi bila - pesma? Tražeći pesnike iz školske klupe, saznali smo da Helena Gavrić, učenica odeljenja IV-1, i Ognjen Ivanišević, učenik odeljenja IV-11, u slobodno vreme pišu poeziju. Stihove nižu kada ih ponesu osećanja, kada ih inspirišu ljudi, događaji… Povodom Dana zaljubljenih Helena i Ognjen poklanjaju nam svoju pesmu. Pročitajte i uživajte!
NEMIRNE NOĆI (Helena Gavrić)
Tužna je ova noć,
prepuna tuge.
I pitanja,
gde li si sad.
Kroz noćne pruge,
sedeo si sam.
Zarobljen u mislima,
nemirnim i tužnim.
Kroz te misli,
stižem ti ja.
Pomalo začuđena,
od tvojih pogleda.
Gledao si me kroz tu noć,
izgledala sam ti poznato.
Znao si me,
kao najlepšeg anđela.
Nisi bio siguran,
da li je ovo java ili san.
Ali to je bila samo naša senka,
senka naših sećanja.
ZIMA (Ognjen Ivanišević)
Svakog dana mislim na tebe
Dok me ova zima trajno zaključava.
Hladni vetar duva niz obalu,
Dok se moja duša zamrzava
Mrzim ovu zimu jer će uvek ostati u sećanju.
Ova zima dugo trajaće
Dok mi ne svane drugo proleće
I dok uzalud tražim utehu.
Godine prolaze i daleko me putevi nose
Negde tamo, blizu tvoga kraja.
I tako šetam ovim mračnim ulicama
Dok me sećanja tresu kao vetar staru krpu.
Zimo, mrzeću te zauvek
Jer ti si mi donela nesreću.
I dok svi mirno spavaju,
Samo ja budan ostaću.
Dok vetar duva i raznosi osećanja…
Da, nekada davno voleo sam te.
Al’ ti si sada negde daleko.
I dok si srećna bez mene,
Nove mi rane samo niču.
Zauvek će ostati jedna rana
Koja nikad neće zarasti.
Toga dana, kada je došao kraj,
Kao da me je neko gurnuo niz liticu,
Gde samo tužna osećanja teku kroz moje srce.
Moje je srce sada hladno kao Južni pol!
I znam da će kad tad neka bolja doći
Ali dok ne dođe,
Zauvek ću pamtiti one tvoje reči
Da uvek ćeš biti uz mene.
Ali izgleda da je to samo bila obična laž…
Bolja vremena doći će,
Ali rane nikad neće nestati.
Zauvek ću pamtiti ovu depresivnu zimu.
I zauvek mrzeću ovu zimu.
Ali kad dođe moje proleće
Moje srce će procvetati,
A tvoja duša uvenuti…