Arhiva

SAMO DA BUDE VETRA...

Možda nije toliko popularan sport poput fudbala ili košarke, ali jedrenje je velika ljubav Sofije Dobrički, učenice III-1 odeljenja Hemijsko-tehnološke škole. I više od toga. Jer, kada se udruže ljubav, rad i talenat, ni rezultati ne izostaju. Sofija je trenutno treća u Srbiji u kategoriji LASER 4.7, dok će se sledeće sezone takmičiti u klasi LASER RADIAL (razlika je u kvadraturi jedra). Do visoke treće pozicije na državnom nivou (kada su devojke u pitanju), došla je sabiranjem bodova osvojenih na državnim prvenstvima, organizovanim od strane Jedriličarskog saveza Srbije. Tako je kraj ovogodišnje sezone (mesec septembar) dočekala na trećem mestu, a već sledeće sezone, koja startuje u aprilu, čekaju je novi izazovi...

- Jedrenjem sam počela da se bavim zbog sestre jer je ona već jedrila, pa pomislih - da probam i ja! Nije mi trebalo mnogo da zavolim sport kojim se bavim već osam godina. Član sam Jedriličarskog kluba „Reful“, Palić – objašnjava Sofija, i dodaje:
- Za vreme školske godine treniram dva puta nedeljno, a na raspustu skoro svakoga dana. Imam svoju jedrilicu i potrebnu opremu, a jedini problem nastaje kada nema vetra. Zato kada odlazim na trening, uvek govorim u sebi: „Samo da ima vetra...“. Što jači vetar, tim bolje! Ako se i prevrnem, opet pokrenem jedrilicu i nastavim. Odelo me štiti od hladne vode. Sa druge strane, kada vetra nema, kada je mirno, borim se! Postoji taktika koja omogućava da se jedrilica bar malo pokrene, da ne stoji u mestu. Ali kada vetar potpuno zamre, trening je gotov.

Dok priča o jedrenju, i reči i pokreti tela odaju uzbuđenje, a oči sjaje posebnim sjajem. Posebno prilikom odgovora na pitanje kakav je osećaj kada i bukvalno dobije „vetar u leđa“:

- Najviše volim kada je jak vetar! Uhvati te adrenalin, osećaj je prelep, kao da nisi na ovome svetu! Sloboda. Idem jako brzo, voda ulazi u oči, ne vidim, već idem po osećaju. Način da pobegnem od realnosti. Ne razmišljam ni o čemu. Zato toliko i volim ovaj sport – odvaja me od zemlje. Zvuči bajkovito, a skoro je i tako.

S obzirom na to da se treninzi odvijaju vikendom, škola ne trpi, a Sofija kao budući prehrambeni tehničar sebe ipak prvenstveno vidi u sportu, pa tek onda u struci:

- Imam poziv jednog kluba iz Mađarske pa postanem njihov član, pa možda i odem tamo i, s obzirom na to da znam jezik, u Mađarskoj nastavim školovanje. Poznato je da Balaton pruža sjajne uslove za jedrenje, a jedna od najvećih prednosti u odnosu na Palić je što se može trenirati i zimi. Nama je to najveći problem – zaledi se jezero, nemamo opremu za to.

Osim što se redovno bavi sportom, Sofija u dnevnik ređa dobre ocene, od kojih posebnim sjajem izdvajaju petice iz - recitovanja! Prošle godine gledali smo je u predstavi povodom dolaska Deda Mraza, gde je imala ulogu učenice koja recituje Novoj Godini, a ove, bar na času, uživali smo u njenoj interpretaciji Disove pesme „Možda spava“.