Arhiva

SVE JE DEO MENE I SVE VOLIM!

SVE JE DEO MENE I SVE VOLIM!

Doris Cvik – učenica generacije

Iskrena je Doris Cvik, učenica generacije na srpskom nastavnom jeziku, kada kaže da je ovu prestižnu titulu očekivala. Ali to je nije sprečilo da joj se obraduje i - raduje. A posebno joj je drago što je, nakon dugog niza godina, đak generacije izabran upravo iz redova – modelara odeće!.

- Ako se osvrnem na sva četiri razreda srednje škole, reći ću da sam u prvom baš „nagazila“ što se učenja tiče. I napravila veliku razliku između osnovne i srednje škole jer ovo je ono što me interesuje – moda, kolekcija, kreacija. Skroz odličan uspeh koji me je pratio, i kasnije je sve išlo lakše – profesori su već i očekivali od mene da pružim maksimum. Na drugoj godini usledilo je takmičenje iz tekstilnih materijala, prvo školsko, pa republičko, gde osvajam drugo mesto.

Ovaj veliki uspeh zasluga je i profesora mr Dušana Stefanovića, koji ju je pripremao.

- Nalazili smo se dva puta nedeljeno, trudio se, objašnjavao, pomagao, pronalazio materijale da me dodatno edukuje, bio pravi mentor! Konkurencija je bila jaka, sećam se da sam ušla u učionicu, pogledala druge đake, sela u klupu. Nisam osetila tenziju, samo sam sebi obećala da ću dati sve od sebe pa šta bude!

I bila je - lepa vest. Razredni starešina Kata Suknović to popodne telefonom joj je javila da je osvajila drugo mesto.

- Pomislila sam – to je to! Ne bih volela prvo (jer smatram da ono uvek zahteva neko dodatno opterećenje, odgovornost), a ni treće. Potpuno sam bila zadovoljna drugim. Prezadovoljna! Naravno, radovali su se i roditelji, znali su koliko sam se trudila.

Da je trud njeno „drugo ime“ može da potvrdi većina profesora koja joj je predavala. Kada za domaći zadatak dobijete pet puta više od onog što ste zadali – znali ste da je u pitanju Doris. Zato nas je malo iznenadilo kada smo čuli njenu odluku da školovanje najverovatnije – tu i završava.

- Razmišljala sam o fakultetu, ali kako se vreme upisa bližilo, predomislila sam se. Sve se preokrenulo jer sam započela onlajn posao, vezan za komunikaciju, i sada radim na tome, gradim, idem korak po korak. Prija mi. Odlučila sam da ću se posvetiti ovom poslu ukoliko mi bude išlo, a ukoliko ne, pauziraću i sledeće godine upisujem fakultet u Zrenjaninu.

Ipak, ono što je naučila tokom četvorogodišnjeg školovanja, zauvek će ostati u njoj.

- Šijem! I nastaviću, trudiću se da budem kreativna, ne želim da kupujem garderobu u gradu. To će ostati, u tome uživam. Sve što smo radili na časovima prakse – konstrukcije, kreacije... deo je mene i to stvarno volim! I sve što znam, znam iz škole!

Hemijsko-tehnološka škola bila joj je prva želja. Seća se OŠ „Ivan Milutinović“ i profesorke Jadranke Vojnić Purčar koja je došla da prezentuje ovu školu i njene smerove.

- I tu me je „kupila“! Pogotovo kada je spomenula smer – modelar odeće. Iako su me pre toga kod kuće savetovali – idi na šivenje, nisam htela, ali kada je profesorka ispričala, rekla sam – idem za modelara! I prošle su četiri godine. Sve što sam želela da zaboravim, zaboravila sam, i pamtim samo lepe stvari – školu, profesore, smer, društvo, odeljenje IV-15... Nismo se svi uklapali, što je uobičajeno za svako odeljenje, ali imala sam i imam krug ljudi sa kojima se družim. I sa kojima ću druženje nastaviti. Odeljenjski starešina Kata Suknović zaista se trudila oko nas, a osim njoj i profesoru Stefanoviću, zahvalna sam i profesorki Andrei Sente sa kojom sam pričala i tokom pauza, kao i profesorki Ljubici Stanojević koja me je „pritiskala“ da dam što više od sebe. Zapravo, zahvalna sam svim profesorima! Svi su se trudili da upijemo što više znanja i što više uradimo.

I dok je ispraćamo, zastanemo ispred vrata školske biblioteke. Dok se ruka pruža u znak pozdrava, ugledamo diskretne tetovaže – violinski ključ i znak za beskonačno. „Muzika je moj život!“ – objasniće. I u tom trenutku naziremo još jednu dimenziju... Svestrana Doris Cvik.

Čestitamo i gledaj samo napred! Uz takt muzike...