Arhiva

Zašto je Hemijsko-tehnološka škola pravi izbor za sportiste (2)

Odeljenje II-11, budući tehničari za zaštitu životne sredine, može da se pohvali činjenicom da je sazdano od sportista! Među njima su i mladi i perspektivni fudbaleri Ilija Miodragović i Srđan Hrstić, članovi reprezentacije Republike Srbije, a da bi sportske uspehe nesmetano nizali, pomaže im i razumevanje i podrška na koju su naišli u Hemijsko-tehnološkoj školi.

Ilija Miodragović
OMILJENI PREDMET – FIZIČKO!

Počeo je da trenira sa sedam godina, i bio je dovoljan samo jedan trening da zna da je fudbal ono čime želi da se bavi u budućnosti! Počeo je u fudbalskom klubu “Trstenik”, gde ostaje osam godina, nakon čega postaje član “Spartaka”, gde je i danas. Paralelno sa fudbalom teče i njegovo školovanje:

- Prvu godinu proveo sam u Tehničkoj školi koja mi i nije baš išla od ruke pa sam odlučio da se prebacim u Hemijsko-tehnološku školu. Zadovoljan sam školom, profesori nam izlaze u susret i mi smo im zahvalni na tome. U školi najviše volim fizičko! Planiram da prvo završim školu pa da se profesionalno bavim fudbalom dokle god to budem mogao.

Srđan Hrstić
OVU ŠKOLA – MOJ PRVI IZBOR!

Fudbal je počeo da trenira sa osam godina, u FK “Kordun” iz Kljajićeva, odakle je i rodom. Iako se desio davno, živo pamti prvi susret sa omiljenim sportom:

- Kada sam otišao na stadion, da gledam jedan trening, video sam da je i meni tu mesto i od tada znam da je fudbal moj život!

Nakon sedam godina odlazi u svoj sadašnji klub “Spartak” Subotica i za njega počinje novi život:

- Sa svojih 14 godina prvi put sam odvojen od porodice i prijatelja! Kako se bližio kraj osnovne i izbor srednje škole, odmah sam se odlučio za Hemijsko-tehnolosku školu i sada trenutno nas desetak fudbalera ima u jednom razredu što igramo zajedno i na terenu! Profesori imaju razumevanja i izlaze nam u susret i jako sam im zahvalan na tome. U školi mi je omiljen predmet fizičko, verujem kao i većini, ali ima tu još zanimljivih predmeta.

Nakon srednje škole i prestanka jedne obaveze, Srđan planira da se posveti onome šta najviše voli, a to je da igra – fudbal.

{gallery}/articles/aktuelnosti/2019-2020/fudbaleri/srdjan{/gallery}

Ivica Francišković, koordinator OŠ FK “Spartak”
I GENERACIJE KOJE DOLAZE OBRAZOVAĆE SE U VAŠOJ ŠKOLI

Intenzivnija saradnja Omladinske škole FK “Spartak” i Hemijsko-tehnološke škole započeta je u leto, 2018. godine, prilikom upisa generacije 2003. u prve razrede srednjih škola.

- OŠ FK “Spartak”, do tada uglavnom orijentisana na pojedinačne slučajeve dopunske selekcije, našla se u problemu sa tada pionirskom selekcijom, čiji kvalitet nije zadovoljavao nivo koji zahteva takmičenje u najboljim ligama na teritoriji Srbije. U tom prelaznom roku sastavljen je gotovo kompletan tim pomenute generacije, koju su činila deca iz raznih delova Srbije i ideja je bila da im se ponude uslovi školovanja koji bi zbog homogenizacije ekipe bili smešteni u istu školu, po mogućnosti u isti razred, sa ciljem usklađivanja obaveza trenažnog procesa i sticanja stručnog znanja, a da pri tom oba segmenta budu podjednako zastupljena. Nakon dve godine može se napraviti pozitivan obostrani rezime saradnje: Hemijsko-tehnološka škola učestvovala je kao prvak Srbije u fudbalu na Svetskom prvenstvu srednjih škola, čiji je domaćin bio FSS, a okosnicu tima su činili upravo momci iz “Spartakove” generacije 2003; učenici Srđan Hrstić i Ilija Miodragović postali su standardni reprezentativci u 17 selekcije Srbij; u leto 2019. isti model saradnje primenili smo i prilikom dovođenja igrača 2004. godišta, a nadamo se da će i ovog leta (uz naš savet roditeljima) svoje obrazovanje u pomenutoj školi sticati i nadolazeća generacija 2005 – ističe Ivica Francišković, koordinator OŠ FK “Spartak”, i dodaje:

- U kontekstu komunikacije imamo svakodnevnu otvorenu liniju sekretara OŠ Jaroslava Pavlišina i direktora HTŠ Nikole Matkovića ukoliko se pojave problemi oko pohađanja nastave, izostanaka ili nepoštovanja obaveza igrača prema obrazovnoj ustanovi ,kao i eventualnog pravdanja izostanaka od strane fudbalskog kluba. Smatramo esencijalnim da se kroz fudbalski razvoj momaka, u isto vreme mora održavati zavidan stepen obrazovanja i sticanja diplome, koja u slučaju neprelaska u profesionalce, predstavlja osnovu za život van fudbala.